Borja.org

kraj izvora 88, ali ne ruža/stabala/whatever za druga Tita nego kilometara! Toliko sam naime prošao biciklom u nedelju i ponedeljak. Prvi dan išli smo od Dugava do Markušavačke Trnave, preko Gračana. Taj dio preko Gračana, je onako, malo uspona i malo padova, dobrih je momenata bilo i dugačkih spuštanja niz cestu i po cesti, dosta brza vožnja. Natrag još brže, preko Dubrave i parka Maksimir i Bundeka do Dugava.

Ponedeljak nisam imao u planu voziti, ali nazvali me prijatelji da idu na Sljeme i da idem s njima. Oni naravno s autom, ali ne, moram ja s biciklom i ne dam se nagovoriti. To je bila greška broj 1. Krenem je malo prije podneva, relativno brzo stigne do tunela (kojim se ide i na cestu za Sljeme), ali ne, opet ja donesem megaglupu odluku i to u nano sekundi. Već sam bio cestom gore, neš ti puta, cesta kao i svaka druga i projurim pored skretanja za tunel prema stazi broj 6 koja je ono, ne bi je najgorem neprijatelju poželio! Ne znaš je li potok ili staza. Ali ne dam se.

Guram bicikl lagano prema gore nekakvom meni jedva prohodnom stazom, dušu ispustio, a nigdje nikoga. Već si mislim, što bi Rambo napravio, da krenem raditi zamke za neku malu divljač kako bi preživio, potok sam našao, dakle neću ostati žedan (svu sam vodu naravno već popio), imam dva mobitela, ako se i izgubim lako će me locirati, ako su mogli Gotovinu...

Stignem ja konačno do malo pristojnijeg puta i sretnem neke dobre ljude koji su me uputili kuda trebam ići do planinarskog doma Hunjka. Skrenite desno na raskršću. Ali ne, ne bi ja bio ja, da nisam namjerno skrenuo lijevo - bila je fina staza prema dolje a nisam mogao više gore i sjurim se ja par kilometara dok nisam naletio na čovjeka koji je odmarao. Dobar dan, dobar dan. Kuda ide ova cesta, pitam. U Markuševac. Znači trebao sam tamo skrenuti desno za Hunjku? Da, trebali ste...

Ok, okrećem se ja i natrag, ali pazi, laganim fuckin' usponom! Dakle već ne znam koja po redu greška, ali opet, ne dam se. Uostalom, prekrasan dan, umaram se i nije da će partizani izletiti iz šume svaki čas (a i da izlete) ili kakva živina. Vraćam se tako ja i na pola puta do raskršća, s lijeve strane čujem glasove i to dosta njih. Signalni pištolj mi je ostao doma, vatru ne mogu zapaliti jer se eto, baš nalazim kod znaka koji kaže molimo vas ne palite vatru, pa nađem neki puteljak a tamo i ljude. Izbio sam na stazu koja vodi prema gore! Ono, toranj, planinarski domovi, hrana, voda...život.

I tu ja priupitam ljude gdje sam, oni mi kažu tu i tu, Puntijarka vam je pola sata odavde. Hura hura, krećem ja poprilično nezgodnim usponom prema domu, žedan i gladan, tresem se lagano, sunčanica, tko zna hoću li preživjeti! I patim se tako desetak minuta ponovo zaustavljam ljude, koji mi kažu Puntijarka još pola sata! OK, vrijeme je za rievaluejšn pozicije. Tih pola sata njima koji ne guraju bicikli prema gore, meni može biti sat i više. Za to vrijeme, umrijet ću od gladi i pitanje je mogu li to. Konačno donosim pametnu odluku i krećem ja lagano prema dolje. Vratim se na onaj put na kojem sam sreo čovjeka i krenem. Nisam baš jurio jer sve puno izbočina i kamenja, a nemam kacigu, pa moraš biti dosta koncentriran. I kako mi je lik rekao, izbio sam u Markuševac.

Već sam ja smislio da ću se provozati do Pavela, istarske konobe na maneštru, ali izdržao sam samo do restorana Gušti. Gledali su me čudno kad sam došao, ali nitko nije ništa rekao, vidjeli su Čovjeka Koji Je Preživio! Ma nije, bili su kul i ljubazni i nitko ništa nije pitao, osim što ću. A pojeo sam guščja jetra, biftek sa tartufima i kroketima, salatu od matovilca i rukole te zasladio sve nekakvim dubovačkim slatkim jelom na r. Novi čovjek sam bio ;) S prijateljima sam se našao kod tunela, popio kavu i odjurio kući! Pametniji za mnoge stvari.

1. To što je u Stalkeru (the igra) važno imati lagan ruksak, ne znači da to iste vrijedi kad ideš u prirodu

2. Uvijek ponesi nešto hrane i još više vode (vodu sam imao ali oko pola +- litre)

3. Planiraj put. A nije da ne pratim hr.rec.bicikli i nije da nisam već išao gore bikeom, ali žurio sam. To me naravno ne opravdava, još imam onu super knjižicu SAS survival guide, tamo i piše sve

4. Nikad biciklom nemoj na Sljeme ići stazom broj 6. Ok možda i nije tako loša, ali imam osjećaj da sam negdje krivo skrenuo

5. Ljudi su super. Svi koje sam nešto pitao su bili vrlo vrlo ljubazni i informativni, smijali su se sa mnom pa se onima koji su me uputili zahvaljujem. Također se zahvaljujem biciklistu koji mi je pomogao premijeti bicikl preko malog potočića iz Dubrave u park Maksimir.

Tako sam dva tri dana minimalno vremena proveo uz računalo, jedva da sam ga upalio i to mi je super, svaki put tako shvatim da moram više vremena provoditi u prirodi a manje pred kompom. Kad se vratim umoran s ovakve vožnje, nisam baš lud da nešto idem na Internet ili radim. Tako je i sad...

hr.digg|prijavi